Геокултурна карта Србије

Евиденција институција културе направљена је укрштањем података из постојећих штампаних и електронских адресара са подацима прикупљеним на терену. Преко 4.000 институција разврстано је у 20 класа: аматерска друштва; архиви; библиотеке; часописи; дискографске куће; издавачке куће; изложбене галерије; кинематографија; манифестације; електронски медији; музеји и галерије; музички ансамбли, оркестри, филхармонија; научно-истраживачке и образовне установе; невладине организације и удружења грађана; органи управе; поливалентни центри за културу; позоришта; професионална удружења и организације у култури; уметничке колоније; заводи за заштиту споменика. Упитник за прикупљање података састојао се из два дела: 1. Општи део – исти за све институције и садржао је: адресар, историјат, податке из правних аката, изворе финансирања, кадровску структуру, текуће пројекте, чланство у културним мрежама, техничку опремљеност. 2. Посебан додатак за сваку класу институција и обухватао је податке о простору, стручним пословима и корисницима, али је садржај био прилагођен делатностима институција. Прикупљени подаци били су унети у базу програма у Microsoft Access-у који је задовољавао потребе Геокултурне карте. Било је омогућено селектовање групе институција укрштањем разних критеријума, а затим избор листинга или сумарних извештаја у зависности од врсте података. Током реализације Геокултурне карте, идентификовали смо неколико група проблема који су нас подстакли да размишљамо о томе – куда даље: 1. проблем класификације институција културе је био очекиван – смисао базе, претпостављени начини коришћења података и природа културних делатности условили су избор прагматичних решења која нису коначна и изискују периодична преиспитивања, 2. класични поштански систем прикупљања података, наметнут почетним одсуством интернет комуникације у пракси великог броја установа, успорио је процес ажурирања података, 3. модел Геокултурне карте који се развијао, прерастао је технолошку реализацију, 4. као и у већини пионирских пројеката, један од резултата је идентификовање одредница које је потребно искључити, као и оних које је потребно унети у упитник.